Opet, nastavljam da pričam o svojim avanturama koje stopiraju. Ovaj put priča će biti o tome kako smo moj prijatelj i ja slučajno završili u Parizu! :)
Naše putovanje je ponovo počelo iz Hamburga, vjernije iz malog sela u blizini Hamburga, gdje smo tada živjeli. Imali smo samo 3-4 slobodna dana i odlučili smo da odemo u susjednu Holandiju. Našli smo quiff surfere i bili sigurni da ćemo na ovaj ili onaj način biti tamo. Međutim, naše putovanje nije išlo po planu.
Rano ujutro uzeli smo naprtnjače, mapu puteva i otišli na puteve koji su vodili u pravcu Zapada.
Nakon pola sata pronašli smo automobil koji nas je odveo na veliku izmjenu.
Na njemu smo proveli oko 2 sata, a sve zato što smo bili na pogrešnoj strani izlaza. Kada je jedan od automobila stao i brižan Nemac nam je rekao da ne idu u pravcu Bremena, shvatili smo da je vrijeme da potražimo izlaz iz ove situacije. Nije lako preći autocestu, jedina mogućnost bila je cesta ispod mosta. Sa poteškoćama smo pronašli izlaz i sad nas je kamiondžija, koji je vozio prema Bremenu, pokupio.
Ostavio nas je na sljedećoj velikoj benzinskoj pumpi, a mi, puni optimizma, već smo napisali sljedeći znak "Oldenburg. Niederlande". Stajali smo oko pola sata. Na obzorju se pojavio veliki turistički autobus. Smejali smo se i odlučili da pokažemo znak sa pravcem. Autobus je stao! Bila je potpuno prazna. Vozač je rekao da vozi u pravom smjeru. Srećno smo ušli u autobus! Ovo se nikada ranije nije desilo!
Vozili smo se i uživali u pogledu izvan prozora. Vozač je bio iz Latvije i takođe je govorio ruski. Odjednom nam je rekao da ide u Pariz i da možemo ići s njim. Nismo znali šta da radimo. To uopšte nije bio dio naših planova, ali kako se može odbiti takvo putovanje! :) Dogovorili smo se!
Noću smo bili blizu Pariza. Naš vozač je morao tamo napustiti autobus i prebaciti se do auta. Malo smo se uplašili kad se iznenada pojavio čovjek, uzeo papir od vozača i ostao u autobusu. Prije Pariza, vozili smo se zajedno na jednom prednjem sjedalu automobila, jer. straga je bila samo tijelo. Latvijac nam je ponudio da ostanemo sa njim i sledećeg dana već treba da odemo na obilazak Pariza. Odlučno smo to odbijali, jer ni dobre namjere nisu uvijek tako, osim toga, imali smo vrlo malo vremena.
Vozač nas je odvezao na Mont-Martre u 4 ujutro. Skoro je sve bilo zatvoreno. Otišli smo u jedan kafić, popili čaj i pojeli margaritu. Cijene u Parizu, naravno, impresivne.
Da ne gubimo vreme, otišli smo da pregledamo noć u Parizu. Bili smo u Moulin Rougeu, u Sacre-Coeuru i na svim obližnjim ulicama! Nikada nisam video tako divnu jesen u Parizu! Bez turista! Grad je bio prazan!
U 6-7 ujutro kafići i pekarnice počeli su da se otvaraju, prvi bijeli ovratnici su se pojavljivali na ulicama, već su žurili na posao, a mi smo hodali po otmjenom "gradu ljubavi". Kada je konačno svanulo, odspavali smo u parku, zamotali u vreće za spavanje, kupili baguette i sir, otišli do Ajfelove kule. Pa ipak, Pariz je lep!
Popodne smo već tražili odlazak iz grada. Našli su ga vrlo brzo i nakon 10 minuta francuski kamiondžija nas je već vozio u Holandiju. Nažalost, nismo bili na putu, pa nas je ostavio na sledećoj velikoj benzinskoj pumpi. Tamo smo opet imali sreće! Bili smo u automobilu sa mladim rumunskim vozačem koji je vozio za Amsterdam. I odlučili smo: Zašto ne?! Zašto ne odete u Amsterdam? Cijelu večer smo jahali s njim prema Holandiji.
Onda je morao da ode do skladišta i tamo stavi svoj teret. Bilo je vrlo zanimljivo!
Onda je otišao na aerodrom u Amsterdamu, gde je trebalo da provede noć.Pošto nismo imali pojma kako da se izvučemo odatle, takođe noću, naš vozač je ponudio da ostane u automobilu na prednjim sedištima. (Za one koji ne znaju: kamiondžije imaju nešto poput malog kreveta iza prednjih sjedala, gdje može spavati za vrijeme pauze.) Tako smo ostali na spavanju u kamionu.
U zoru smo izašli iz automobila i otišli da potražimo aerodrom. Teško je reći gdje smo bili. Srećom, pronašli smo autobusku stanicu za radnike aerodroma. Vozač nas je bacio na aerodrom.
Odatle smo prešli podzemnu železnicu do centra i proveli ceo dan u predivnom Amsterdamu.
Probali smo tradicionalnu hranu, pregledali grad i čak posetili univerzitetsku biblioteku.
Amsterdam u jesen je takođe neverovatan!
Pored toga, u Amsterdamu postoje zvanične tačke u kojima šetači mogu uhvatiti automobile!
Predveče smo stigli do ovog mesta i brzo nas vratili u Nemačku.
Kada je bilo mračno i vozili smo se kamionom sa dva Slovenca, iznenada su rekli da idemo u pravcu Ljubljane. Bili smo uplašeni i već smo razmišljali o tome kako ćemo izaći noću. Ispostavilo se da su ove dve reči samo pokušavale da nam objasne da odlaze u Ljubljanu, a sada zaista prema Hannoveru. Sa ovim pitanjem smo shvatili pola sata, dok definitivno nismo saznali da jedemo ispravno.
Sletjeli su nas na raskrsnicu s kojom smo pokušali da izađemo prije par dana. Tamo smo stali u potpunom mraku, naglašavajući tablet sa mobilnim telefonima. Zato smo pokupili poslednjeg vozača kamiona i odvezli se skoro do mesta koje nam je potrebno.
I tako smo završili naš put u Pariz! Hteli su da odu u mali grad Holandije, i da posete Pariz i Amsterdam!
Autor: Lyudmila Khanykova
Zdravo! Moje ime je Ljudmila, imam 58 godina. Moj suprug i ja smo bili umorni od grada i 2009. smo otišli da živimo u selu u Tverskoj regiji. Ovo je rodna zemlja moje majke i mog muža, a tamo sam proveo čitav ljetni odmor sa svojom bakom, majčinom majkom. U mom blogu opisujem svoj jednostavan seoski život. Pogledaj sve poruke autora Lyudmila Hanykova
Komentari su dobrodošli (već ostavili 4 komentara)
Sjajno je koliko je zanimljivo čitati! Hteo sam da idem pravo u Pariz!
Šta se zadržava? Mislim da ćete sigurno biti u Parizu (ako zaista želite)!
Dadad !! Upravo nakon čitanja ovog posta, ovdje sam oochen htio otići tamo !! Ranije, ovo nije bilo, neki nejasni planovi)) Evo još jedne godine ovde bez Pariza i onda da!
Tako da mogu nekoga prebiti! Hvala samo Bogu! Ovde ću opet ići, osvežiti utiske, možda će se promeniti? Nadam se da samo na bolje!
Autostopiranje: od Pariza do Nakhodke
Koncept stopiranja nastao je u Sjedinjenim Državama. Ali sada u Americi nije toliko popularan zbog strogih zakona: turisti koji putuju iz jedne tačke zemlje u drugu za putovanja mogu biti uhapšeni zbog skitnje. Ali u Rusiji, ova vrsta putovanja postaje sve popularnija svake godine, posebno među mladima.
Autostopanje je idealno za one koji su ograničeni u gotovini ili jednostavno ne mogu živjeti bez uzbuđenja. Ovo je sjajna prilika da vidite vašu zemlju, a možda i neke strane zemlje, na primer, evropske. Ali postoji jedan razlog koji sprečava mnoge da preferiraju putovanja na putovanje, vetar i komunikaciju sa strancima i zanimljivim ljudima. I ovaj razlog - sumnja da je stopiranje putovanje sigurno.
Naravno, s jedne strane, ove sumnje su potpuno opravdane, jer smo svi čuli krvave priče u kojima su ljudi koji putuju autostopom dovedeni u tamnu šumu, ubijeni, opljačkani itd. Ali još uvijek je to više mitova od stvarnosti. Na putu se dešavaju razne nepredviđene i ponekad opasne nesreće, ali ako vi ili vaš saputnik (bolje ako je muškarac) možete ustati za sebe, imate dovoljno dobru fizičku obuku i inteligentne komunikacijske vještine sa različitim ljudima, nemate se čega bojati. Samo nemojte izgubiti budnost i za svaki slučaj dobiti gasni sprej, koji će postati vaš garant sigurnosti tokom autostoperskog putovanja.
Pored gasnog kertridža, idealno će vam biti potrebno:
- penknife
- šator i vreće za spavanje u slučaju da morate spavati u šumi ili na polju,
- antibiotici i aspirin, dezinficijensi, zavoji,
- mapa puta
- kompas
- set za posteljinu,
- utakmice,
- minimalni set potrebnih proizvoda (gulaš, krekeri, čaj) i snabdijevanje vodom.
Autoput na jednoj strani je sigurniji za mlade ljude. Ali, s druge strane, mladić sa devojkom je mnogo češće u vožnji.
Najbolje je započeti ovu praksu sa kretanjem po svom području: pokušajte doći od jedne do druge točke u najkraćem mogućem vremenu. Ako sve prođe dobro i shvatite da su takve avanture samo za vas, možete pokušati stopirati po Rusiji. Prvo, možete izabrati dva lokaliteta, ne toliko daleko jedan od drugog. Tada možete početi da se krećete na velike udaljenosti, i na taj način dobiti priliku da vidite gotovo svu veliku i ogromnu zemlju. Tokom putovanja u Rusiju, shvatit ćete da, suprotno prevladavajućem mišljenju, u našoj zemlji ima još mnogo ljubaznih i suosjećajnih ljudi koji su uvijek spremni pomoći svojim susjedima nego razbojnici, pljačkaši itd.
Oni koji shvataju da im njihova zemlja nije dovoljna, mogu se okušati u osvajanju u inostranstvu. Ovakav turizam će vam omogućiti da istražite zemlju iznutra i da se zaista upoznate sa mentalitetom lokalnog stanovništva i njihovim navikama.
Putovanje po Evropi stopiranjem ima svoje karakteristike: trebat će vam nešto više novca i osnovno znanje barem jednog europskog jezika.
U zaključku, želim dati neke savjete onima koji će upravo pokušati ovu vrstu turizma. Koncept "avtostop" nije uvijek sinonim za koncept "slobodnog". Mnogi iskusni putnici vjeruju da mala nagrada osobi koja vas je dovela na veliku udaljenost nije dužnost, već počast uljudnosti. I zapamtite da su mnogi autostoperi sigurni da je mnogo bolje provesti noć na polju na otvorenom nego u kabini vozača.
